Pešaci su punopravni učesnici u saobraćaju. Međutim, kako se radi o učesnicima u saobraćaju po koje svaka posledica može biti veoma teška, pa i fatalna, neophodno je da poznajemo propise po kojima pešaci imaju prava ali i dužnosti vezano za kretanje u saobraćaju.
Pre svega, za kretanje pešaka predviđen je trotoar ili pešačka staza i pešaci načelno ne smeju stupiti na kolovoz ili se njime kretati, osim izuzetno. Ipak, valja imati u vidu da čak i u slučaju ovakvog nepropisnog kretanja pešaka stoji obaveza vozača da se kreću na način da se mogu zasutaviti (reagovati) pred svakom preprekom koju mogu da vide ili predvide.
Dakle, vozači su odgovorni u sučaju ugoržavanja pešaka čak i kada se oni nepropisno nađu na kolovozu, osim u slučaju da njihovo prisustvo (pešaka) nisu mogli da vide ili predvide.
Ova odgovornost vozača proizilazi iz činjenice da upravljanje motornim vozilom podrazumeva korišćenje opasne stvari, kako u faktičkom, tako i u pravnom smislu.
Kretanje pešaka kolovozom
U slučaju da na putu ne postoje trotoar niti pešačka staza, pešaci za kretanje mogu koristiti kolovoz, ali strogo pridržavajući se pravila.
Tako, ukoliko se pešak kreće po kolovozu van naselja, on to mora činiti što bliže levoj ivici kolovoza, dakle u susret vozilima iz suprotnog smera i za takvo kretanje koristiti širinu kolovoza od najviše 1m. Izuzetno, u situacijama kada je tako bezbednije za pešaka, on se može krtati uz desnu ivicu kolovoza (nepregledne krivine, provalije, odroni i sl.).
Suprotno navedenom pravilu, pešak koji gura bicikl, ručna kolica i sl, kao i osobe u invalidskim kolicima, morju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.
Ukoliko se kolovozom kreće više od jednog pešaka, oni se moraju kretati jedan za drugim, i to uz levu ivicu kolovoza osim, u slučaju dece mlađe od 7 godina.
Ipak, drugačija pravila su propisana za kretaje kolovozom organizovane kolone pešaka (kolona pod kontrolom vodiča) koja se mora kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Imajući u vidu da ovakva kolona ne sme biti duža od 100m, predviđena je obaveza da između dve takve kolone mora postojati odstojanje od najmanje 30m. Vozila ne smeju prekinuti organizovanu kolonu pešaka (osim vozila pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza).
Pešaci se ne smeju stupiti niti se kretati autoputem. Izuzetak može postojati samo ako je izričito propisan i to za vozača prinudno zaustavljenog vozila, policijske službenike, medicinske radnike, putare i sl. Ova lica moraju biti propisno obeležena.
Pešački prelaz i posebno izgrađeni prolaz (Pasaž)
Pešački prelaz je deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka preko kolovoza. Vozila se ne smeju zaustavljati na pešačkom prelazu, kao uostalom ni u raskrsnici (zbog gustine saobraćaja ili drugog razloga).
Pešak je dužan da za prelazak preko kolovoza koristi pešački prelaz ili poseban prolaz, ukoliko oni postoje, osim u slučaju da su oni od njega udaljeni više od 100m. Dakle, pešak može preći kolovoz na mestu na kom nije obeležen pešaki prelaz, ali samo u slučaju da se nalazi između dva prelaza međusobno udaljena više od 200m.
Pre stupanja na kolovoz pešak je dužan da se uveri da time ne ugrožava svoju, niti bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, a prilikom prelaska, ne sme koristiti mobilni telefon niti imati slušalice na ušima.
Pešak ima prednost na pešačkom prelazu u odnosu na druge učesnike u saobraćaju, pa je vozač dužan da propusti pešaka koji je stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz (osim u slučaju da je drugačije određeno svetlosnim znakom na semaforu ili od strane lica koje reguliše saobraćaj). Ipak, vozač je dužan da propusti pešaka koji je stupio na kolovoz dok mu je to seaforom bilo dozvoljeno, čak i u slučaju da se u međuvremenu promenio svetlosni signal na semaforu, kojim je vozač stekao prvenstvo prolaza.
Ukoliko je pešak koji prelazi pešački prelaz dete, lice u invalidskim kolicima ili slepo lice, vozač je dužan da se zaustavi.
Tvoje pravo 