Imajući u vidu da se građani Republike Srbije sve češće susreću sa pitanjima prekršajnog prava, na ovom mestu ćemo pokušati da damo osnovne informacije o načinu na koji se vodi prekršajni postupak i kako da građanin u njemu zaštiti svoja prava.
Važno je napomenuti da je materija prekršajnog prava uređena nizom zakona, počev od Zakona o prekršajima, Zakona o bezbedosti saobraćaja čije izmene su aktuelne ovih dana, kao i praktično svim drugim Zakonima u delu u kom se govori o kaznenim odredbama.
Odgovornost
Za prekršaje mogu odgovarati fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Za postojanje odgovornosti dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem.
Kazna
Za prekršaj se mogu propisati kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu.
Novčana kazna u prekršajnom pravu je, po pravilu, određena u rasponima, i to u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice, u rasponu od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, i u rasponu od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Sud može dozvoliti plaćanje novčane kazne u ratama, ukoliko su plaćeni troškovi postupka.
Neplaćena novčana kazna može odlukom suda biti zamenjena kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu.
Osim predviđenih kazni, Zakon propisuje i mogućnost oslobođenja od kazne, izricanje sudske opomene i ublaženje kazne, uglavnom kod lakših prekršaja sa neznatnom društvenom opasnošću, u slučaju nužne odbrane i u slučaju krajnje nužde.
Zastarelost
Prekršajni postupak se, po pravilu, ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka.
Pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost (apsolutna zastarelost).
Međutim, valja napomenuti da se pravila o zasterelosti vođenja prekršajnog postupka primenjuju samo do pravnosnažnog okončanja prekršajnog postupka. Dakle, u slučaju kada je lice pravnosnažno osuđeno u prekršajnom postupku, zastarelost vođenja postupka prestaje i može se govoriti samo o rokovima zastarelosti izvršenja kazne u prekršajnom postupku, koji počinju teći iznova.
Zastarevanje izvršenja kazne počinje od dana pravnosnažnosti presude. Kazna se, po pravilu, ne može izvršiti protekom 1 godine od pravnosnažnosti presude (zastarelost), pri čemu se tok prekida svakom procesnom radnjom u cilju izršenja, dok izvršenje prekršajne kazne svakako zastareva u roku od 2 godine (apsolutna zastarelost)
Prekršajni postupak
Prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje.
Poretanje prekršajnog postupka zahtevom nadležnog organa je redovna procedura koja je u našem pravu bila prisuta i u prethodnim zakonima.
| Prekršajni nalog:
Po prijemu prekršajnog naloga lice ima rok od 8 dana da plati polovinu kazne ili podnošenjem prekršajnog naloga sudu pokrene prekršajni postupak. Protekom roka od 8 dana, lice gubi sva prava i postaje prinuđeno da plati kaznu određenu nalogom u punom iznosu. |
Međutim, na ovom mestu treba napomenuti da je pokretanje prekršajnog postupka na osnovu platnog naloga nepoznato većini građana usled čega dolaze u zabludu i na kraju bivaju kažnjeni i u slučajevima kada nisu odgovorni za prekršaj koji im se stavlja na teret, a da pritom nisu ni pokušali da zaštite svoje pravo.
Naime, prekršajni nalog može izdati nadležni organ u slučaju da “utvrdi” da je lice učinilo prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu (ne u rasponu). U tom slučaju, ovlašćeno lice sačinjava prekršajni nalog i predaje ga okrivljenom (saobraćajni prekršaji, kazna u gradskom prevozu, kazna za prelazak ulice na crveno svetlo…).
Okrivljeni dalje ima mogućnost da u roku od 8 dana od dana prijema naloga plati polovinu kazne i na taj način prihvati odgovornost ili da u istom roku, podnošenjem prekršajnog naloga sudu, zahteva od suda da odluči o osnovanosti izdatog naloga i izrečene kazne. Propuštanjem ovog roka, lice ostaje bez mogućnosti da se brani u prekršajnom postupku, prestaje da teče zasterelost, a neplaćanje kazne po prvnosnažnom platnom nalogu (cele kazne, ne polovine) povlači za sobom pretvaranje novčane kazne u kaznu zatvora.
Kako lice ne bi došlo u ovakvu “nepovoljnu” poziciju, izuzetno je važno pročitati celokupan tekst sadržan na samom platnom nalogu, a naročito deo na njegovoj poleđini, te iskorisiti prava koja Zakon o prekršajima daje.
U prekršajnom postupku, okrivljeni ima pravo na odbranu, pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, da iznese svoju odbranu u pismenom ili usmenom obiku, da predlaže dokaze i da se izjašnjeva o dokazima druge strane. Okrivljeni takođe može biti saslušan u mestu svog prebivališta ukoliko to nije meto sedišta suda, može se suočiti sa drugim učesnicima u postupku, može koristiti usluge tumača ili prevodioca.
Prekršajni postupak se završava u prvom stepenu osuđujućom ili oslobađajućom presudom, odnosno rešenjem o obustavi postupka.
| Žalba:
Okrivljeni u prekršajnom postupku ima pravo na žalbu na osuđujuću presudu u roku od 8 dana od dana prijema presude. Do donošenja odluke po žalbi, prvostepena presuda ne može postati pravnosnažna ni izvršna. |
Na osuđujuću presudu u prekršajnom postupku okrivljeni ima pravo da izjavi žalbu drugostepenom sudu (Prekršajni apelacini sud), i to u roku od 8 dana od dana prijema presude.
Odluka drugostepenog suda postaje pravnosnažna danom donošenja i posle nje je moguće izjavljianje vanrednih pravnih lekova – predlog za ponavljanje postupka ili zahtev za zaštitu zakonitosti.
Da li ćete i na koji način pokušati da ostvarite svoja prava u prekršajnom postupku predstavlja stvar vaše odluke, a mi Vam svakako preporučujemo da konsultujete advokate sa iskustvom u ovoj oblasti koji vam mogu dati preciznije informacije o vašem pravu.
Tvoje pravo 